Milan D. Kovačević

Milan D. Kovačević (Serbian Cyrillic: Милан Д. Ковачевић; 1821–1883) was a Serbian teacher and activist. He has been described as one of the hardest working Serbian educational and national workers of the 19th century.[1]

He was born in Petrovaradin in 1821, into the large family of Kovačević. His given name was Milovan, while his patronymic, noted as his middle initial, was Davidov (Милован Давидов Ковачевић). According to tradition their ancestors lived in Gračanica in Kosovo, which they left in the "Great Migration" under Patriarch Arsenije III Čarnojević during the Great Turkish War (1690s), and settled in Bosnia.[2]

In 1858, he left for Pristina,[3] at the time part of the Ottoman Empire (now Kosovo). In 1858[4] or 1859, Kovačević and merchant Dane Filipović founded the Serbian school in Pristina.[5] At that time there were eight Turkish schools in the town.[5] In the mid-19th century, the most notable Serbian educators (as founders of secular schools[6]) in "Old Serbia" (part of the Ottoman Empire) were Nikola Musulin in Prizren, Kovačević in Pristina, and Sava Dečanac and Milan Popović in Peć.[7] In 1868, he moved to Vranje, which was under Ottoman rule and where Bulgarian propaganda started to spread. He employed his earlier student Zarija as his assistant.[8] After the Serbian–Ottoman War (1876–78), the Ottoman military court in Pristina made it hard for the Ottoman Serbs; apart from the Prizren region, the old schools that worked under the wing of the Russian consulate were closed down, and the teachers fled or were imprisoned.[7] Those few that managed to stay open, were stripped of all curriculum but literacy, to be taught without books.[7] After this, Kovačević moved to Pirot, part of the newly acquired territories from the war (along with towns Niš, Vranje, Bela Palanka). While working in Pirot (1879–83), he wrote Istorija srpskog naroda ("The History of the Serb People").[9]

See also

References

  1. ↑ Leskovački zbornik. 1–5. 1961. У свом родном месту свршио је основну школу. Он је имао срећу да му учитељ буде познати Милан Д. Ковачевић, један од тројице најспособнијих и најспремнијих просветних и националних радника који су у то време радили у ...
  2. ↑ Brastvo 1930, p. 26
    Овакво је школско стање било и у Приштини, кад је, 1858 г., дошао из Прилепа за учитеља један од најспремни- јих, најодушевљенијих и најзаслужнијих — Милан Д. Кова- чевић. Милан (Милован) Д(авидов) Ковачевић рођен је 1821 г. у Петроварадину.1) У разгранатој породици Ковачевића — □ по поменутим белешкама пок. Николе, на које ћу се освртати и у осталим моментима, по потреби — одржава се предање да су Кова- чевићеви преци из Грачанице на Косову, па су се у сеоби под патријархом Чарнојевићем кренули и свратили у Гра- чаницу у Босни и ...
  3. ↑ Brastvo 1938, p. 33
    стави. За њим је био учитељ Алекса Кочовић, потоњи прота Алекса, који је такође у Србији, у Шапцу, учио школу. Затим је био учитељ Ђорђе Србин (особено име; па, г. 1858, Милан Д. Ковачевић, одакле је, поменуте го- дине, ...
  4. ↑ Aleksandr Fedorovič Gil'ferding (1972). Poězdka po Gercegovině, Bosnii i Staroj Serbii. Veselin Masleša. Према Ј. К. Ђиласу, школу у Приштини отворио је 1858. г. Милан Д. Ковачевић, учитељ
  5. 1 2 Književnost i jezik. 9. 1962. p. 166. ... српска школа, коју су основали 1859. учитељ Милан Д. Ковачевић и трговац Дане Филиповић, осам турских школа, Сахат-кула, сазидана од остатака некадашњих Мнлутинових дво- рова, остаци чувених Јашар-пашиних конака.
  6. ↑ Milovan J. Bogavac (2004). Istorija srpske književnosti na Kosovu i Metohiji: 1850-1941. Apostrof. За појаву и развитак српских световних основних школа велике за- слуге имају Никола Мусулин, Милан Ковачевић и Сава Дечанац, али и Милан Поповић из Срема и Зафир Поповић из Гњилана.
  7. 1 2 3 Dragoslav Srejović; Slavko Gavrilović; Sima M. Ćirković (1983). Istorija srpskog naroda: knj. Od Berlinskog kongresa do Ujedinjenja 1878-1918 (2 v.). Srpska književna zadruga. Најпознатији су били Никола Мусулин у Призрену, Милан Д. Ковачевић у Приштини, Сава Дечанац и Милан Поповић у Пећи.2* Прилике су се измениле после ратова 1876-78. године; особито је било тешко док је деловао војни војни суд (урфија) у Приштини. Изузев у призренском ...
  8. ↑ Vardar 1938, p. 70.
  9. ↑ Борислава Лилић (2006). Југоисточна Србија, 1878-1918. Институт за Савремену Историју. p. 252. ... радили су следећи учитељи: Милан Д. Ковачевић,115 написао Историју српског народа за време учитељевања у Пироту (1879-1883); Коста Петровић-Ловчанин (1880-1884); Никола Ковачевић (1886-1913); Јован Максимовић ...

Sources

This article is issued from Wikipedia - version of the 6/18/2016. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike but additional terms may apply for the media files.